Paprika je omiljeno povrće većine našeg stanovništva. Njeni ukusni plodovi se koriste sveži i prerađeni u različite proizvode. Korisna je zbog njene hranjive vrednosti, sadrži šećere, belančevine, mineralne materije i vitamine, posebno vitamin C. Sadrži i alkaloid kapsaicin koji je specifično ljutog ukusa, lekovit i daje paprikama poseban ukus. Ljutina paprika zavisi od sorte i uslova uspevanja, što je plod stariji on je ljući.

Korenov sistem paprike se razvija plitko i ima slabu moć usvajanja hranjivih materija zato zahteva dosta plodno, vlažno i strukturno zemljište. Potrebno je posedovati znanje o uslovima gajenja i uložiti puno truda da bi postigli dobar prinos paprike.

Najbolje paprike uspevaju u toplijim krajevima sa dugim periodom vegetacije, čak je uvek bolja u uslovima toplih i suvih leta kada navodnjavanjem nadoknađujemo potrebnu količinu vode.
Optimalne temperature su oko 25 0 C, ne voli ni velike razlike noćne i dnevne temperature.
Zahteva dosta svetlosti i stalnu ujednačenu vlažnost zemljišta.

Razlikujemo mnoge sorte paprike po izgledu i veličini ploda: babure, kapije, šipke, paradajz paprike, feferone…

Najčešće u baštama papriku sadimo krajem aprila i početkom maja, koristimo rasad proizveden u zaštićenom prostoru star 4-6 nedelja. Pre sadnje zemljište se dobro obradi i unose se organska đubriva 3-5 kg/ m2 . Sadimo je na razmak 50 h 20 cm, dobro je zalijemo. Način zalivanja može puno uticati na razvoj i pojavu bolesti, uvek je bolje paprike natapati u brazde ,nego ih orošavati. Ako ih orošavamo to činiti ujutru i po danu kako bi se biljke brzo osušile.

Redovno prihranjivati biljke preparatima od koprive, gaveza. Paziti na pojavu biljnih vaši i kukuruznog plamenca, sprečiti ih preparatom od crnog i belog luka. Dozvoljena je i primena bordovske čorbe protiv plamenjače i bakterijskih pegavosti. Paprika se u združenom usevu lepo slaže sa bosiljkom .


chipotle