Храњива вредност спанаћа је у високом садржају минералних материја: гвожђа, јода, бакра, калијума, калцијума и органских киселина.

Спанаћ је биљка која се гаји у хладнијем делу године и користи се када нема других врста поврћа. Лако се сеје директном сетвом семена у припремљено земљиште.

Семе ниче и на 40 С, а успешно се развија и при температури 12- 150 С. Може да издржи и мразове до -200 С. Подноси и благе суше јер има јак коренов систем. Квалитет, величина и облик листова ће бити бољи уз редовно наводњавање.

Спанаћ је биљка дугог дана, па са продужењем дана и порастом температуре треба очекивати и појаву цветоносног стабла. То нам указује да сетву у пролеће треба обавити што раније. Сеје се у редове 20 х 5-10 цм. Биљке за бербу стижу 35-60 дана после сетве.

У заштићеном простору спанаћ се може сејати и у септембру.

Потребно је знати да спанаћ акумулира у својим листовима и веће количине нитрата, који ако се неправилно спанаћ припрема и чува лако прелазе у нитрите, а они су штетни по људски организам. Зато увек једите свеже спремљено јело од спанаћа,никад не припремајте раније и не подгрејавајте.

Обратите пажњу и на оксалну киселину која се неутралише у припреми јела од спанаћа млеком.pro_v_1013171