Organska poljoprivredna proizvodnja

U svakodnevnom životu sve češće se susrećemo sa voćem i povrćem koji nemaju onaj ukus koji pamtimo od ranije. Sve manje se obraća pažnja na krajnji proizvod i proizvodnja hrane u poljoprivredi najčešće se oslanja na primenu pune agrotehnike i korišćenje veštačka đubriva i raznih pesticida,  sa ciljem postizanja većih prinosa. Profit i sticanje dobiti kod mnogih poljoprivrednih proizvođača na lestvici prioriteta mnogo je viši od kvaliteta proizvoda.

Jedan od načina kako da se sačuvaju stare sorte, sa punoćom ukusa i kvalitetom plodova koji se prepoznaje u našem kraju je poljoprivredna proizvodnja po principima organske proizvodnje.

Organska proizvodnja je deo održive poljoprivrede koja obezbeđuje kvalitetnu i zdravstveno bezbednu hranu uz maksimalnu zaštitu životne sredine, povećanje plodnosti zemljišta, bez primene veštačkih đubriva i pesticida. Ova proizvodnja se oslanja na resurse u okviru farme i tako čini zatvoren sistem.

Organska proizvodnja se odvija prema četiri principa:

  • princip zdravlja – koji posmatra čoveka, životinje, biljke i zemljište kao jednu prirodnu celinu, a  ukoliko se naruši ravnoteža u ovoj celini dolazi i do narušavanja zdravlja svakog dela.
  • princip ekologije – poštuje biološke cikluse u prirodi, izbegava se upotreba GMO organizama, koriste se sirovine u okviru farme.
  • princip pravednosti – podrazumeva korišćenje prirodnih sirovina  i krajnje pošten odnos prema prirodnom okruženju.
  • princip nege i brige – primenom organske proizvodnje brinemo o zdravlju okruženja, ljudi i životinja ne samo sada trenutno već i u budućnosti.

Obrada zemljišta i ishrana biljaka u organskoj poljoprivredi

Zemljište je rastresiti površinski sloj Zemljine kore. Odlikuje se plodnošću koja se pokazuje kroz prisustvo hranjivih materija, vode i vazduha u njemu.

Za održavanje i povećanje plodnosti neophodno je unositi organska đubriva u zemljište i primeniti mere obrade zemljišta.

Mere obrade zemljišta se dele na osnovnu obradu i pripremu zemljišta za setvu.

Osnovna obrada- oranje se izvodi plugovima (čizel plugovi ili razrivači) sa što manje prevrtanja i mešanja zemljišta po dubini. Ako je potrebno obraditi manju površinu koristiće se ašov ili posebne vile koje rastresaju zemljište, bez puno prevrtanja. U prvi mah  kada počinjemo sa organskom proizvodnjom na nekoj površini koja je zbijena  oranje se obavlja u  jesen sa unošenjem što više organskog đubriva da bismo postigli što bolju ratsresitost zemljišta.

Pripremu zemljišta obavljamo sa što manje prohoda  da bi sprečili sabijanje zemljišta, a posebno se mora obratiti pažnja da se ne obrađuje zemljište povišene vlažnosti. Cilj pripreme zemljišta za setvu je formiranje tankog rastresitog pokrivača za seme i vlažnu, toplu posteljicu.

Od krucijalne važnosti je da se plodnost zemljišta sačuva.

Plodnost zemljišta čuvamo:

  • unošenjem što više organskih đubriva koja se razlažu radom mikroorganizama i poboljšavaju strukturu zemljišta;
  • primenom mera obrade u vreme kada je zemljište umereno vlažno sprečavamo zbijanje zemljišta i kvarenje strukture zemljišta;
  • nanosimo sloj od organske materije- malč ( iseckani biljni ostaci) za pokrivanje zemljišta i na taj način sprečavamo prekomerno otpuštanje vode iz zemljišta, smanjujemo rast korova, utičemo na temperaturu zemljišta.

Organska đubriva

Organska đubriva koja se koriste u proizvodnji zdravstevno bezbedne hrane su: -stajnjak, osoka, kompost , zelenišno đubrivo i biljni rastvori.

Stajnjak se nikad ne koristi svež, potrebno je da odstoji 3-4 meseca kako bi prošao fazu razlaganja radom mikroorganizama. Uz prisustvo kiseonika stajnjak sazreva i tek kada poprimi rastresit izgled,bez neprijatnog mirisa može da se koristi. Jednom unet u zemljište stajnjak ima dejstvo tri godine. Prve godine se iskoristi 25-30% azota, 30% fosfora i 60% kalijuma.  Osim što je izvor hrane stajnjak u zemljište donosi i organsku materiju koja se naknadno razlaže i utiče na poboljšanje strukture zemljišta.

Kvalitet stajnjaka zavisi od vrste životinje od koje potiče i najbolji je konjski i ovčiji, a manje kvalitetan je goveđi i svinjski.

U organskoj proizvodnji se prati količina unetih hraniva u zemljište,tako se količina azota ograničava na 170kg/ha.

Primenjuje se 2-4kg/m2  dobro zgorelog stajnjaka,što zavisi i od plodnosti zemljišta i potreba useva.

Kompost -nastaje razlaganjem organskog otpada na gazdinstvu.  Važno je prerađivati organski otpad jer tako štitimo sredinu, a dobijamo kompost koji je po hranjivim vrednostima sličan stajnjaku.  Dobija se od organskih materija biljnog i životinjskog porekla. Kompost se priprema  u ograđenom delu bašte naizmeničnim slojevitim slaganjem suvih i svežih organskih otpadaka (suva trava, suvo lišće, sveža trava, kuhinjski otpaci, talog od kafe…) Ova složena masa organske materije se radom mikroorganizama razleže uz pristvo kiseonika, zato je potrebno povremeno promešati i održavati umerenu vlažnost. Proces se odvija brže ako je masa iseckana. Gotov kompost se dobija za 6-12 meseci.

Zelenišno đubrivo – je način unošenja organske materije u zemljište zaoravnjem posebno gajenog useva koji obrazuje u kratkom vremenu veliku biljnu masu. To su najčešće deteline, grašak i lupine.

Plodored u organskoj proizvodnji povrća

Plodored je agrotehnička mera i predstavlja smenu useva u vremenu i prostoru.

Organizovati i osmisliti najbolji raspored gajenja biljaka tako da se iskoriste povoljni uslovi koje prethodni usev ostavlja narednom je veoma važno u organskoj proizvodnji. To zavisi od bioloških osobina vrste, potrebe za obradom zemljišta i potrebe za đubrenjem stajnjakom.

Najčešće se plodored postavlja u odnosu na potrebe biljne vrste za đubrenjem stajnjakom pri čemu se sve povrtarske biljne vrste dele u tri grupe:

Prva grupa Druga grupa Treće grupa
zahtevaju unošenje stajnjaka pre setve ne zahtevaju obilno unošenje stajnjaka nemaju potrebe za stajnjakom
kupusnjače, paradajz, paprika, plavi patlidžan, praziluk, beli luk crni luk, salata, spanać, rotkvica grašak, boranija,pasulj, bob

Ako podelimo površinu bašte na tri polja i smenjujemo useve u narednim godinama, prateći potrebe za đubrivom,  dobićemo pravilan tropoljni plodored.

Primenom plodoreda postiže se:

  • povećanje plodnosti zemljišta – uvođenjem biljnih vrsta koje mogu usvajati azot iz atmosfere;
  • ravnomerno usvajanje hraniva po dubini zemljišta- ovo se postiže smenom useva koji imaju različitu dubinu korenovog sistema;
  • smanjuje se zakorovljenost zemljišta- gajenjem međuseva koji dobro pokrivaju zemljište;
  • ravnomerno usvajanje hraniva po dubini zemljišta- ovo se postiže smenom useva koji imaju različitu dubinu korenovog sistema;
  • onemogućuje se razvoj bolesti i štetočina – menjamo biljne vrste koje nisu srodne i ne obolevaju od istih bolesti.